Srpski književni glasnik

Уметнички ПрРЕГЛЕД. 73

Још нам остаје да прибележимо и остале тачке про-

_- урама. Дворжакова увергира „Отело“, Париса Алверса

„Молитва“ за харфу, Свендсенов „Карневал у Паризу“ и Бетовенова. „Симфонија“.

Симфоничар Дворжак написао је до сад шест увертира. Пет њих рађене су независно од позоришта, чисто за концертну салу, и у том погледу сличне су познатим Менделеоновим увертирама. Дворжакова последња по том реду била је увертира „Отело“. Теме ове увертире особито су лене, значајне, и орпгинално хармонизоване. Смео и духовит у комбинацијама. а. богат у колориту инетрументалном, Дворжак заузима данас највидније место међу музичарима. апсолутне музике.

Парис Алвере, енглески виртуоз на харфи, писао је пекључиво концертне комаде за харфу. Г. Штрумбергер, харфиета београдског оркестра. одевирао је његову .„Моаитву“, ову по садржини осредњу, чисто виртуозну композицију, технички. врло добро, али местимице тупим тоном.

Свендсенов“ „Карневал у Паризу“ за велики оркестар. и ако је духовито и богато израђена композиција. са инструменталне стране. није могла оставити трајнији и дубљи утисак на слушаоце. Услед врло. комиликованог ритма п особито тешке технике, која је у појединим местима црпена. из виртуозног свирања, нарочито за гудачке ин'струменте, извођење ове композиције у нашем оркестру није могло бити свуда равномерно. нити је фразирање могло бити подједнако јасно.

Концертни. програм завршен је Бетовеновом „(Симфонијом“ ор. 21. То је прва симфонија Бетовенова. написана још године 1800, дакле из оног доба. његова рада, када се он придржавао форме и израза својих претходника Хајдна и Мозарта. Ади поред свега. тога што се тада прилраавао уобичајеног распореда. појединих ставова у спмфонији, Бетовен је већ радо употребљавао у менуету брже M живље кретање (аПегто утуасе), те је тиме наговештавао прелаз који је доцније учинио, када је овај етав коначно заменио у свима. својим таквим и еличним радовима са