Srpski književni glasnik

овог скерца, која је нека врста 8егео ве, комбиноване из обеју тема. али у скраћеном облику и такту, а yepaano3 4, | темпу. И ако нас овај скерцо. нарочито у првом деду, подсећа на Менделеона, по карактеру и начину обраде, : Г. Кретић неоспорно је показао да пажљиво бира теме и да их укусно обрађује : a да исцрино познаје и вешто употребљује оркестар. опазили смо из пуне звучности његове. композиције и пријатне боје у инеструменталном распореду. | пе

У почетку другог одељка, као што већ споменуемо., била је нова композиција Г. Биничког: увертира за му-. : зичку драму у једном чину „На уранку“. Ми ћемо и ову“ пи 55 укратко пропратити. У лаганом темпу (Ада то) али снажно, :Ž интонирају једногласно „блех-инетрументи“ маркантне ње тешке пасаже. али само прелазно, јер. одмах после пет- пе наест тактова, улази се у главни део увертире АПерто ујуасе, у коме је мотив једна народна игра, позната. „Се- ; љанчица“, мотив свеж. проет, али врло згодан за мотивичну обраду. Г. Бинички израдио је овај део увертире фор мално потпуно коректно и уметнички. Он је а О у почетку у рр. само први део „Сељаничице“, понављајући – Уа је непосредно у продужењу за терпу ниже у молу. lLomније уводи и други део игре, али се са овим делом мање и задржава, већ прелази на другу оригиналну и изразну тему (Сезапивфћета) у росо шепо топо, коју прво кларинет интонира а на крају обоа одговара. Средњи део овог става (ОшећАШтипе) обухвата обе теме. Комбинација и“ 38 израда. овог дела изведена је у кратком потезу вешто п : смишљено. У темпу шоно Јепе) прелази најзад ка. финалу. у коме се, са врло малом изменом, понавља први део, на који се при крају везује кода са интересантним завршним акордима. Увертира „Па уранку“ у овој форми, за себе, лакле одвојена од драме, са овим свежим финим коло ритом инструменталним и лепом коректном израдом, даје ~ ; јелну потпуну композицију те врсте; али, по карактеру с, и садржини, она је мање подеесна за једну музичку у драму.

: фр