Srpski književni glasnik

4 Kr :: р. де . Ва ić, у а M и, 3 та 2. * ? x * да “ - im ц и # . " „ ц и и си 'š 7 O др, : OBA _ Bawoupoba. #5

i Ми си зборимо за друго она, погле гу. куд. га искарује !... : — Мори! Знам си ја! Ласно за тој! 5 "оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво. да дузо дишем целу работу! ја ћу да заобиколим малко па ће да 8 искочи убаво, како под инџилиреки план !... (као олуја. : == Што-што! викну запрепашћено Јевда и хукну: Ту– 1000! Што ту пуштиемо ! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!

ништо,

Мен'-ми сал

рече и оде

И наслутила је. Тетка Дока полете одмах право у

Замфиров крај. На улици серете Васку измећарку, зау-

"стави је и стаде је распитивати о овоме и ономе. Васка

ce изнајпре ипчуђавала, снебивала и отимала, али тетка

– Дока — онака како је Бог дао — подвикну јој и развика

се на њу тако да се ова. уплаши горе него што се икада

~ уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све,

ама све од аз до ижице. А Дока је не само заплашила

„него и вешто питала ; постављала јој је тако вешто обична

и унакрена питања, да је ова еве казала, и не знајући

шта је све изблејала. И тако је Дока дознала и одмах

а, и јасно јој било: да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо, што се већ п евршило није.

Ра И љута на невештину п јавашлук Манин, крене се одмах

а, тих стопа Мани у дућан.

0 — А, такој ли је викну му тетка-Дока још с врата

| улазећи у дућан.

| IITro Je? umra je Manye.

Што сам ти ја тебе-ти, а бре,

Де, море! чуди се Мане.

Етшеку ниједан! А што ми не збориш 2...

Што да ти зборим 2 пита је Мане.

"Оно да ми збориш, што си је за зборење !

Е, што си је за зборење 7

Ја што сам ти 7 Тетка ли сам ти, што ли сам 2!

Marape!?...