Srpski književni glasnik

— Kako 34 малко 2 | — la no „голем нишан“, а. после кој ла збори.. и ито има да збори!

_ — Бре, како то збориш! викну ужаенути Мане. _ Какав „голем нишан“!... 2 - — Што, зар ћеш сал да гу гледаш! Да лижеш мед скроз шише 7... Тој ли 2

ДЕ ЊУ. — Ама јок! За прошење ич не беше разговор. Како “да гу просим!7 Који су они, а који па ми! Чорбаџиска кућа — и наша кућа...

ГИ — Иха! Ласно за тој! Ја ћу ти изработим ; ти сал седи си на жмиј!.. — Хехе! смеје се Мане, што рече: „Жмиј да те

'3 ROM" | Је

у ŠON си имаш твој занајат а ја си па мој... Седи си у њи. и гледај за пазар, — а овој су наше женске – работе.. Ти да видиш, што ће ти напрајим !..

: Доке ! викну yunaneno Мане на њу. Змија ће те ДИ, напрајиш как'в ешеклак !.. : OM e, мори! умирује va Дока. 'Ги ме знаш убаво. Нели смо родљаци. Несам говедо, селека. несам, та да ; оси He знајем што је чаршијеки ред. Ласно за тој ! Ја ћу си "све полако... па фино... с политику! рече и оде.

__-- „Llowe! викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко..

_ Дока пође али се успут сети да је данас Субота; i __OĆTABI | то што је намислила. за сутра, за Недељу, а тога ea ји је дана гледала само да се никако не састане с Маном. | Недеља је. Код хаџи-Замфира. после подне тишина о као. и у свима кућама, где се целе недеље радило а не– дељни дан жељно очекивао. Стари Замфир легао да се | одмори мало после ручка као што је то од вајкада. научио. А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао јр неки дремеж m царетвовала нека. свечана. недељна тиши-

она, јер кад Хаџија. спава не емеју ни. врапци. пепод. крова ивџакати, = У. другој себи, одмах до собе Замфирове,