Srpski književni glasnik

поређале се на миндерлуцима: домаћица, Таска и тетке. Калпопа и Уранија. Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метуле руке на трбух па дремају, јер су научиле 'да се тако најприличније проводи празник. Зона у соби до њижове. А оне седе и шапућу, чуде се што им нема ни- кога. Није дошла ни Аглајица да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица да им размеће карте, ни баба Хрисанта да их гњави причајући им на дугачко и на широко о својој парници, о суду и адвокату. И баш кад су се оне тако чудиле, што им нема никога, чуше с поља неки глас. , — Хаџика, ете, дом ли je? пита. непознати оглас с поља. | — Дом си је. Ама аџија, ете, сније... чује свег Васкин глас. АЕ Та што ако спије! Код њег и не искам, веће = код аџику... | ИБН И док се оне домишљаху, ко ли ће то бити, OTBO- | pume се врата и тетка Дока упаде. Да. је други. ко кроз. сам сулундар ушао, и упао међу њих, зачудиле као ово сада њој. je | — Здраво ли сте, живо ли сте 7 Запита их затвао | рајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би. се да. Бог-да. тако и уста душманина. запушила !...) 5 | — Здраво, ти како си, Докег прихвати јој Ташана, ка па се тек погледа с TacRoXM, Калиопом и Уранијом; јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу. а Jom чудније што је на тај начин. затворила "врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Ce „O Доке! нуди је домаћица. Што прајитег7 дерлук према њима. — Седимо си! одговарају оне. | — Жмијете како мачке испод накладено кубе. — Еј, Доке, Доке! Ти сеп остаде јоште па. она! Што ће сеп чиним! Кемет! вели“ Дока. 75 abb — Дамно те не беше MH Ha... o