Srpski književni glasnik
(О) Чизу Лажљивцу и Детлићу ЉувБитеЉу Истине. | 33
пан, узнемирен, пробуди код свих сумњу и никоме се не допаде.
Бежите.. Овде је боговима
Објављен рат због преенства!
Кад то виче орао, соко, јастреб, напослетку — то je jom m лепо и јако; али чиз.. чиз који објављује рат боговима... ту има нешто што се не слаже, нешто чудновато, нешто смешно. И затим, то је увреда за остале птице. Зашто баш чиз, зашто не штиглиц, зеба, зимовка“...
Убезекнуте и увређене птице гледаху на чиза и
мишљаху: „Шта ли ће сад битиг“
Умове и душе младих... Беж те!
И нехотице се сете оне смешне сенице која је јелном хтела да запали море...
Али сад један досетљиви штиглиц запита чиза:
— Па, јелте, јесте ли ви сад певали7
— Ја... — одговори чиз — да, ја сам то певао.
— Хм,.. а чиме ћете ви то доказати т.ј. ми, ра-
·зуме се, не сумњамо у ваше способности, али...
Чиз се стресе, перје му се подиже и он запева:
У тами ноћи која је нама дата, Пролећу сиве сове...
И њихове мрачне, зле,
И сурове очи блистају!..
Са хуком се разлежу њихови узвици, Оне се смеју, оне јецају,
Оне дан свагда само проклињу,
А ноћ дочекују са смехом
О, кад би окови мрака
С моје младе шумице пали,
Нестало би дивљих сова,
Само би соколи летели! · Али соколи, — слаби и болешљиви, Забили су се плашљиво у пукотине
7 И љуте се немоћно и нечасно
Кад чују туђе весеље. Крила су им се жалосно обесила, Њихова срца стидно дремају,
И те слободне птице
Глас части и мисли не слушају.