Srpski književni glasnik

(О) Чизу Лажљивцу и Детлићу ЉувБитеЉу Истине. | 33

пан, узнемирен, пробуди код свих сумњу и никоме се не допаде.

Бежите.. Овде је боговима

Објављен рат због преенства!

Кад то виче орао, соко, јастреб, напослетку — то je jom m лепо и јако; али чиз.. чиз који објављује рат боговима... ту има нешто што се не слаже, нешто чудновато, нешто смешно. И затим, то је увреда за остале птице. Зашто баш чиз, зашто не штиглиц, зеба, зимовка“...

Убезекнуте и увређене птице гледаху на чиза и

мишљаху: „Шта ли ће сад битиг“

Умове и душе младих... Беж те!

И нехотице се сете оне смешне сенице која је јелном хтела да запали море...

Али сад један досетљиви штиглиц запита чиза:

— Па, јелте, јесте ли ви сад певали7

— Ја... — одговори чиз — да, ја сам то певао.

— Хм,.. а чиме ћете ви то доказати т.ј. ми, ра-

·зуме се, не сумњамо у ваше способности, али...

Чиз се стресе, перје му се подиже и он запева:

У тами ноћи која је нама дата, Пролећу сиве сове...

И њихове мрачне, зле,

И сурове очи блистају!..

Са хуком се разлежу њихови узвици, Оне се смеју, оне јецају,

Оне дан свагда само проклињу,

А ноћ дочекују са смехом

О, кад би окови мрака

С моје младе шумице пали,

Нестало би дивљих сова,

Само би соколи летели! · Али соколи, — слаби и болешљиви, Забили су се плашљиво у пукотине

7 И љуте се немоћно и нечасно

Кад чују туђе весеље. Крила су им се жалосно обесила, Њихова срца стидно дремају,

И те слободне птице

Глас части и мисли не слушају.