Srpski književni glasnik

1 зазаикинице HOR а штиглиц рече:

ците: Би тако Šan кажем, dane нашу свест... Хм! какво ви, управо, имате право на тог т.ј. ја хоћу д кажем — у име чега ви певате7! + Чиз се зачуди пи ћутећи је гледао на публику. — Ми, видите ли, хоћемо да оспгурамо себе од по грешака, којих је; ви то знате, било много код Na

тачке, — дакле, куда и зашто нае С — даде питање. штиглиц и, задовољан собом, запвркута. нешто туђе: к што је познато, штиглици немају својих песама. #0 36 Чиз се трже.. 45 — Ја полазим од чвретог убеђења у високи по птица као последњег, најеложенијег и мудрог стварању природе. Ми не треба да се умарамо, ми. сва морамо да се боримо, да победимо све, да бисмо 5: себе оправдали у сопственим очима, да бисмо п право да кажемо: сва прошлост, садашњост IH ДО

је вечита, пепео рбии светлост, тамо су чулоса те позната; тамо ћемо се науживати посматрањем ci снаге, и цео свет биће арена нашег рада, чију вел сад не можемо ни да представимо, тамо ће наша.

ЊЕ пред нама нов свет наслада још незнаних; је он — живот настаје нас!... с Поттујте а и ране а

сумњајте ни у шта, јер шта је више вас“... и погледајте шта сте били раније, — "тамо, на. живота... Ова ваша вера тадашња — није. вреди љице садашње сумње... Научивши да тако етра њате у све, дошло је време — да се поу