Srpski književni glasnik

де () Чизу ЛАжљивцу и ДеТЛИЋУ ЉУБИТЕЉУ Истине. 95 јер само велико биће може доћи до такве сумње до какве сте дошли ви!.. Тамо — у предео среће! Тамо — у то дивно „наPOP O пред“! e. ri — „Напред!“ викнуше птице јер им у срцима запламти гордост са самим собом. Сузе надахнућа пуниле су очп чизове, и он је неŽž: престано говерио и звао тамо — напред! И све су птице : певале, и свима је било тако лако, тако добро, и све су осећале да им се у срцима родила страсна жеља да живе и да су срећни. — Молим, молим!... Ја молим реч... Мени реч!.. То је викао детлић са врха јасипке, и кад су га чули, одмах су му дали реч, јер је викао веома јако. — Mu. Fr. n Гг! — поче товорити детлић. — Да - се представим: ја сам детао. Храним се црвима и волим — истину, којој верно служим и која ме приморава да вам _ кажем да вас дреко варају. Све ове песме и фразе које смо овде чули, Мм.. Гг., нису ништа друго до срамна Др лаж, што ћу ја имати част да докажем фактима у ру2 кама... Са фактима у рукама, Мм. Гг. А занитајте гоесњи подина Чиза, где су факти којима би могао потврдити то што је рекао“ Он их нема, а баш су њему потребнији него мени; они су — све, Мм. Гг., и сви ми нисмо ништа више него само сићушни факти који потврђују грандиозан факт мудрости и моћи природе којој :- се ми морамо покоравати, као деца мајци. С Разгледајмо непристрасно шта им тамо — напред куда · нас зове Г-н Чиз. Сви сте ви излетали на крај шуме и знате да се одмах иза ње почиње поље, лети голо и опаљено, зими покривено хладним снегом; тамо, "на крај поља је село и у њему живи Гришка, човек који — се занима ловљењем птица. Ето вам прве станице на _ путу „напред“, о ком вам је тако много наговорио Ги Чив. а“ _рецичо, да се ми по његовој; жељи упутимо напред,

4"