Srpski književni glasnik
: - O: Uggy JJA:EObnBHy M. lEran'sy JDyFHTEMPy HcraHs. 97
"гледала га је радознало из лишћа јасикиног, које је
плашљиво дрктало.
Али је и њој то скоро досадило и, подругљиво пвр-
"кућући, одлетела је.
А чиз је остао и, стојећи на лескиној грани, ми-
слио је:
— ја сам слагао, да, ја сам слагао, и то зато што оне знам шта има тамо иза шумице, алп је тако-дивно веровати и надати се!..
| Ја сам само и хтео да пробудим веру и наду. —
и ето зашто сам слагао... Он, детао, можда и има право,
али шта ће ми његова истина, када као камен прити-
скује крила и не да да се високо к небу узлеће7
И, погледав унаоколо, бедни мали чиз се на-
костреши. :
Ето целе приче... Прочитавши је, ти ћеш, разуме се,
увидевши да је чиз племените душе, али нема вере те је
· по томе слаб; детао је паметан, али свакидашњи, обичан,
а птице-слушаоци се одзивају само зато што су радо-
знале, али у ствари су оне усахнута срца и ситне, ситне,
страховито сптне... с
: : ~ Увидевши то, ти ћеш помислити да сам сигурно ја испричао ову, до суза смешну причу.
Па мисли тако, ако те то теши, мисли!
PROCI EA, - М. Горки. (Превео с руског П.)