Srpski književni glasnik

: - O: Uggy JJA:EObnBHy M. lEran'sy JDyFHTEMPy HcraHs. 97

"гледала га је радознало из лишћа јасикиног, које је

плашљиво дрктало.

Али је и њој то скоро досадило и, подругљиво пвр-

"кућући, одлетела је.

А чиз је остао и, стојећи на лескиној грани, ми-

слио је:

— ја сам слагао, да, ја сам слагао, и то зато што оне знам шта има тамо иза шумице, алп је тако-дивно веровати и надати се!..

| Ја сам само и хтео да пробудим веру и наду. —

и ето зашто сам слагао... Он, детао, можда и има право,

али шта ће ми његова истина, када као камен прити-

скује крила и не да да се високо к небу узлеће7

И, погледав унаоколо, бедни мали чиз се на-

костреши. :

Ето целе приче... Прочитавши је, ти ћеш, разуме се,

увидевши да је чиз племените душе, али нема вере те је

· по томе слаб; детао је паметан, али свакидашњи, обичан,

а птице-слушаоци се одзивају само зато што су радо-

знале, али у ствари су оне усахнута срца и ситне, ситне,

страховито сптне... с

: : ~ Увидевши то, ти ћеш помислити да сам сигурно ја испричао ову, до суза смешну причу.

Па мисли тако, ако те то теши, мисли!

PROCI EA, - М. Горки. (Превео с руског П.)