Srpski književni glasnik

ИЗ СЕЉАНЧИЦА.

ЈЕДНЕ ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕРИ. Крај огњишта седи баја, | Па кукуруз круни,,

Размесила. тесто Maja, Пеку се сомуни.

Измаглица ситно веје, Тихо шапћу мокре стреје: „Нека веје, нека веје... Прохујаће дан по дан, Освануће Ђурђев-дан!... Ала жари... причај стари. Стакни ватру дете, Небо да Нагрнуће помељари, "Аја у левете,. Развезао од Адама... Има ноћи... дана, Причаћу вам, благо вама, ; Од Кулина бана.

На огњишту ватра греје, А чељад се ведро смејеј „Ала веје... алавеје... Нека веје... Дан по ДАНЕ

Освануће Ђурђев дан! 4

Седи баја, спрема вреће, ФА, И крпи_епанке, ISN Џаја ново тесто upehe

И припрема. чанке, А 28000 i | i PNE ai жарнија | ~ 7 же