Srpski književni glasnik

570 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Опат Бурнизијан, сазнавши да му је позлило, зажели да га види. Он га најпре узе жалити, изјављујући у исто време да треба и да се радује, пошто је то божја воља, и да се брзо користи приликом те да се измири с небом.

— Јер, говораше свештеник очинским гласом, ти си мало пренебрегао своје дужности; на служби божјој виђао си се врло ретко; колико има година како се ниси причестио“ Ја разумем да су те твоји послови, да те је вртлог овога света могао одстранити од бриге за твојим спасењем. Али сад је време да мислиш на њ. Међутим немој очајавати : ја сам познавао велике грешнике који су, пре но што ће изићи пред Господа (ти си још даmeko OJ Tora, ја то знам), преклињали за његово милосрђе, и који су зацело умрли у најбољем расположењу. Надајмо се да ћеш нам ти, као и они, дати леп пример! Ето, из предохране, шта ти смета да очиташ у јутру и у вече по једно „Ауе Мапа“ и „Оче наш, који си на небу!“ Јест, чини то! мени за љубав, да ме обвежеш. Шта те то стаје7... Обећаваш ли ми

Убоги грешник обећа. Свештеник је долазио и идућих дана. Разговарао је с крчмарицом, 'и шта више причао анегдоте проткане пошалицама и досеткама које Хиполит није разумевао. Затим је, чим би прилика допустила, прелазио на верске предмете с уозбиљеним лицем.

Његова. ревност као да је уродила плодом; јер сетрефопод ускоро изјави да жели ићи на поклоњење у БонСекур, ако оздрави. Г. Бурнизијан одговори да не види у томе ничега рђавог; две предохране вреде више но једна. Изгубити се неће ништа.

Апотекара су необично. једиле ове поповске маневре, како их је он звао; оне су, по његовом уверавању, биле штетне по Хиполитово оздрављење, и зато је чешће то ворио госпођи Лефрансоа:

— Оставите га! оставите га! ви му реметите морал с тим вашим мистицизмом.

Али добра жена не хтеде више да га чује. Он је