Srpski književni glasnik

ГоспољЂаА БоваАРИ. 571

био узрок свему. Готова да ради све унаточ, она чак обеси изнад постеље болесникове суд с водицом и гранчицу шимшира.

Међутим вера, као ни хирургија, као да му није помагала, и несавладљиво труљење пело се непрестано ка трбуху. Узалуд су мењане лекарије и обнављане облоге, мишићи су из дана у дан све више попуштали, и напослетку Шарл махну главом у знак пристанка, кад га тетка Лефрансоа упита може ли, као последње средство, да пошље по г. Канивеа, из Нефшатела, који је био врло чувен.

Доктор целокупног лекарества, стар педесет година, доброга стања и пун поуздања у самога себе, он се није ни мало устручавао да се презриво насмеје, кад је открио ову ногу која је до колена била трула. И, пошто је одсечно изјавио да се мора одсећи, он оде апотекару да изгрди магарце који су једног несрећног човека могли довести до овог стања. Дрмусајући г. Хомеа за дугме од капута, он је викао у апотеци:

— Ето вам париских проналазака! Ето вам новина те господе из престонице! То вам је као и страбизам, хлороформ и лечење од бешичног камена, нешто ужасно, што би влада требало да забрани! Али хоће људи да се покажу и кљукају те лековима, а ни бриге им за последице. Ми обични лекари, ми нисмо тако вешти; ми нисмо научници, лутани, салонски јунаци; ми смо практичари, лечници, и нама не би никад пало на памет да оперишемо човека који је здрав као тресак! Исправљати сакату ногу! Зар се може саката нога исправити7 то је као кад би неко хтео, на пример, да начини правим

·грбавога !

. Хомеу је било врло тешко док је слушао овај говор, али је прикривао своју забуну под удворичким осмехом, јер му је било потребно штедети г. Канивеа, чији су рецепти покадшто долазили до Јонвила; зато није ни узео у заштиту Боварија, нити учинио ма какву при-