Srpski književni glasnik

РусијА и ДустРИЈА У Источном ПитаАЊУ. 585

своју. И Европу и нас, нарочито нас, историја ће строго судити за толику равнодушност. Ми ћемо морати пред њом одговарати што смо допустили, не учинивши ни једнога покрета, да се уништи, да се сатре до цоследњег свога изданка народ, који је наш народ. Та крвава драма, то је за нас Македонско Питање. Њој нас не привлаче само разлози хуманости, — ту за нас лежи питање живота. Босну и Херцеговину можда смо за навек изгубили, и кад Турци буду предали пламену вароши и села, и ставили под нож становнике Старе Србије и Македоније, нама ништа неће остати. Ту су за нас прикупљени сви снови о будућности и све тежње наше. Таква је та драма. Она је не само крвава него и сулбоносна, од њенога исхода зависи наш опстанак. Друго лице Македонског Питања представљено је у његовој дипломатској историји. Она је ван Македоније и ван домашаја нашега. У њој су протагонисти, е једне стране Турска Царевпна сама, се друге, остала Европа Великих Сила удружених. Ту је Македонија само један географски израз, о коме се има већати на конгресима и дипломатским састанцима. На њима ће се говорити о „сферама интереса“ насилно створеним, о траницама својевољно повученим, о реформама толико пута предлаганим; о администрацији, о финансијама; — народ ће бити ту нешто сасвим споредно. Ту се наш глас неће чути, дипломатска комедија одиграће се без нас, и вероватно против нас. Само, та комедија није нова, свако од лица у њој понавља улоге већ давно научене, и о њој се не сме поуздано рећи да ће икада имати свршетка. Јер она траје већ вековима; то је само једна епизода у бескрајности Источнога Питања. Ко може са апсолутном поузданошћу знати која ће од Великих Сила надиграти другу, ко има смелости да тврди, да је Турска заиста осуђена да у скоро нестане са лица земље7 Тактика и лукавство њезино давно су познати целој Европи, па се Европа ипак даје завести. Велике Силе још и данас губе своје време у дугим и спорим