Srpski književni glasnik

586 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

напорима, и задовољавају се ма каквим уступком, који се султан смилује да им учини. Политика је турска од кад постоји увек иста — сва у томе, да обећава највише, а да не одржи ни најмање.

Кад се баци поглед на дипломатску историју Македонског Питања, констатују се две ствари. Прво, да његово решење не зависи непосредно од драме, која се развија на Балканском Полуострву, него на првом месту од акције Великих Сила; и друго, да пресудну реч. у њему воде две Силе: Аустрија п Русија, које су, од првога тренутка, интимно везане за све фазе Источнога Питања. Ми ћемо покушати да. из њихове прошлости, коју је потребно најпре познати, издвојимо оне елементе, из којих се може закључити којим се правцем сад креће политика на којој почива будућност Отоманске Империје.

|E

Источно Питање створило се са доласком Турака у Европу. Оно, у ствари, од почетка значи питање о опстанку Турске Царевине. Постављено у ХУ веку, оно још и данас стоји отворено у том облику. Турска, док је била моћна, за три и више века, сама му је давала правац. То је доба њене величине и сјаја, који је запрепастио и збунио Европу. Кад хришћански свет својим крсташким походима и стара српска држава“ својим жртвама нису успели да Турцима затворе пут Цариграду, они су свој јарам наметнули скоро целом Балканском Полуострву и постепено изишли из његових граница. Сила првога реда, у почетку, још свежа, са“ непобедном војском, са султанима окретним и генијалним политичарима, Османлијско Царство у првим временима стало је да плави и претило да угуши западну цивилизацију, да велика Северна Царица, Катарина П, није покренула масе својих војника у борбу против бесног завојевача. Том · сукобу два џина присуствовао је ХУШ век. У истини, Турска је тада скоро била на прагу опадања. Са, Пожаре-