Srpski književni glasnik

А А ГР И Иг

——_________ __________________·_____-_-_-_____________________-

у преса, обори на земљу и прескочи преко њега, захвативши га по челу тврдим опанком, дохвати се врата и излетје у мрак.

Стари стаде да му псује читаво родословје, сјећајући се појединих црних страница из историје куће Опачића. Диже се п поглади се по челу на коме му се, од опанка, дигла кврга. Онда пође напријед пи нађе кћер како се скупила у куту. умирући од страха и стида. Старац је удари ногом као песето, сруши је на земљу и, бијесан на Јовешу и његове шаке, стаде да је мијеси кољенима и рукама. Гласан врисак проломи и просијече ноћ, и заталаса је. Пас заурла, а пси из даљине потпомагаху издашно својим рапавим гласовима свога друга. Којо Тадић викао је колико га је грло носило, ударао и газио по томе створењу без заштите, а на врата стала Ђука, у кошуљи, гологлава. с раздрљеним преима, потсмијевала се и подбадала мужа.

Тако започе низ патња за Смиљу.

(Наставиће се.)

Вељко М. Милићевић.

РАЗВАЉЕНА ДОЛМА.

Сунце грије. Ћарлија вјетрић. Море се лако љуљушка. Наш чамац одмјерено плови по таласима; једро је разапето... Шприна, простор... Онамо је подаље стара разваљена долма. Примичемо се к њој. Таласи снажно запљускују камениту преграду и ваљају се весело и слободно кроз широку деру. пробијену у том зиду.

„Не воли море преграда“ — примијети мој сапутник, стари препланули поморац.

„А да ли је давно пробушило ту долму7 — запитах, чудећи се и нехотице неодољивој енази валова, што сплавише ове огромне стијене.

„Спгурно давно“ — одговори он некако замишљено.