Srpski književni glasnik

1940 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

противе се кретању без промене и крв ми заглушује мисли разума.

Без оклевања бих напустпо муке уздржљивости и лажни стид неприродне чедности, па потражио покоја. телесним и душевним трзајпма. Али ми не да велпко гађење.

И понос, и бол, и чежња и све мпелп спутани су мојим великим гађењем. Ја мрзим и волим моје велико гађење, јер ме оно уздиже толико над другима.

M, ЋурРЧИН.

ФЛОРЕНТИНСКЕ НОЋИ.

ПРВА НОЋ.

У предсобљу затекао је Максимилијан лекара баш кад је навлачио своје црне рукавице. Много хитам, довикне му овај нагло. Сињора Марија целога дана није спавала, и тек што је овога тренутка мало задремала. Не треба да вам препоручујем да је не будите никаквом зармом; а ако се пробуди, нипошто не сме говорити. Мора лежати мирно, не сме" се мицати ни кретати ни најмање, не семе говорити, п само јој је душевно кретање од користи. Молим вас причајте јој разне лудорије, тако да мора мирно да слуша.

Не брините се, докторе, одговори Максимилијан с тужним осмејком. Већ сам се сасвим образовао за приклапала, и нећу јој дати да дође до речи. А већ причаћу јој ваздан фантастичких ствари, колико год само желите... Али, колико ће још моћи да живи 7

Много хитам, одговори лекар, и утече.

Црна Дебора, финога слуха као што је, већ је по кораку познала посетиоца, и полако му отвори врата. На његов знак, она изађе исто тако тихо из собе, и Максимилијан остаде сам код своје пријатељице. Соба је била тек сумрачно осветљена. једном једином лампом,