Srpski književni glasnik

у и

AA

CoHgETHM BE3 GXEME. 1259

Онда си се провукла уз гласовир до мене и запитала ме шта ми је. У једном часу постало ми је јасно да сам те, нехотице, силно заволео.

И као што сам онда осећаје чисто у руци држо, тако још једнако поуздано и као да је жива, кроз све кризе, водим нашу љубав.

3. КАД ЗАСПИ САВЕСТ. *

Додијаће ми неуспеси поштења и смешност мушке истрајности; кад ми II последњи напор открије немоћ дубљег уверења, разорићу еветињу чистих осећаја, ишчупџаћу бол. и чежњу из душе, — одгурнућу чун под ногама и тонућу полако али поуздано у море светске површности, да будем шљунак међу шљунцима.

Лагађу. Као што лажу, а не знају, рођени филистри, кад себе теше ради ситних преступа, почињених за љубав насушнога уживања, а друге варају да би се без напрезања попели до њега. И лагаћу свесно, као што лажу рођени грешници, јер им је у истини плитко дно, те знају да се само за лаж могу сакрити.

А унапред кажем, да ће сви ко из једног грла викнути: Како се променуо на боље; ни да би више она јогуница и онај особењак, што се евачему противио.

Јер понос зову овде јогунсетвом и пркосом, а највећи грех им је, рушити наслагане камичке. Хоће-ли имати — о! — небројени тренути пскушења најзад снаге, да екрше гађење и угуше понос 7

4. ВЕЛИКО ГАЂЕЊЕ.

Не дотичу се мојих осећаја мутни појмови о људској врлини и беспорочности; нити распознајем степене заблуда, обележене друштвом и јавним законом. Без страха пред собом, а с осмехом за свет, ишао бих, супрот свему томе, за својом чежњом и пскањем.

А није ни мисао о непотребности занављања живота у мени толико снажна, да хоћу њој посветити моју вољу и постати јој заточником ; јер чула ми и сокови