Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 977

40000 Арнаута, и да су ови „заузели Јагодину, Ћуприју, Параћин, Крушевац и Карановац.“

На 142 страни писац вели како је „у првој половини јуна, из крагујевачког округа дошао у Забреж поп Ђорђе Николајевић са 500 породица“, а на 156 страни о том истом попу Ђорђу Николајевићу тврди да је „са 500 породица 17 јуна (1788) био у Забрежу, где су га дочекали пуковник Блох и мајор Михаљевић“. Исто тако говорећи на првом месту о избеглим породицама, вели да је међу њима било на 400 људи за добровољце, док на другом месту (стр. 156) пише како их има толико, да се од њих могу саставити два дивизиона. И он то тако пише при свем том што се пз еписка Михаљевићевих фрајкораца на страни 143 види да је један дивизион пешака износио преко 400 људи.

Из ово неколико примера, који нису усамљени, види се очигледна противност у констатовању једног истог факта на два места. Из тога пак, у даљем реду, види се како сви подаци у сачуваним документима нису били подвргнути критици, којом ће се утврдити тачност њихова, него их Г. Павловић узима према томе кад му је који докуменат дошао згодно да му садржину преприча. Због тога он сваки од података и узима као готов и утврђен факат, а тога не би било да су претходно били прикуп· љени сви подаци о једном догађају или једном појаву и да су сви довољно проучени. Јер пажљивим проучавањем нашло би се који је од тих података тачан и у којој мери, који би се употребио за потврду самог факта, и шта је утицало на деформисање његово у осталима. А кад би се ови подвргли детаљној анализи, и нашао овај утицај под којим се у неком документу деформише факат, доћи ће се или до мотива или до околности, који су нам потребни да се упозна постанак документа, и видеће се како према основном факту стоје поједини елементи, међу којима ће се наћи и таквих, који се могу корисно употребити. Али на то Г. Павловић није мислио.

Због тога је Г. Павловић вадећи податак из једног