Srpski književni glasnik

O UL TA SUN 397

Чешки преводи из Змаја. — „Згоуапзку Ргећеа“ донео је на првој страни свог последњег броја, под насловом „Из српске поезије“, с једним кратким уводом и са сликом Омајевом, неколико песама из „Ђулића Увелака“, у преводу Јана Худеца. Преведени су ови „Ђулићи Увеоци“: „Све што даље време хита“, ла Х („Бе-

жећ' некуд — дођох, стигох“), ЈХ („Зар ја љубит' више не смем 2“), ХХ1 („Сунце с' рађа, зора блиста“), ХХП („Судбина се зове, — како л'2) и 1. („Видиш ону звезду горе“).

Педесетогодишњица. Г. Љубомира Бабића Ђалског. 6 октобра ове године, хрватски књижевници, уметници и чланови реалистичке хрватске омладине, у друштву са српском омладином, приредили су леп, свечан и пријатељски комере којим су прославили навршену педесетогодишњицу PP. Љубомира Бабића 'Ђалског, једног од најбољих данашњих хрватских књижевника а нашег скорашњег симпатичног госта, чије су топле и мудре речи о југословенској заједници наши читаоци имали скоро прилике читати. Рођен 1854, Г. Ђалески је почео писати тек 1884, када се јавио карактеристичном цртицом „,Шивотзвишив Ваногусћ“, и вредно наставио и донније, многим романима и новелама којима је одмах одскочио од књижевника тада на гласу. Најбољи његови романи и новеле јесу у главном ови: „Род веатш Кгоуоуј“ (1886), збирка записа и цртица у роду Тургењевљевих „Ловчевих записника“ (у њој је и поменута цртица о Баторићу), „Ха говјепој 2ги4“ (1890), у којој хвали лепоте „рођене груде“ и слободе независна човека, „2 уаттегјузкић дапа“, збирка разноврсних новела, ,„КадтПоу1се“ (1894), песимистична слика књижевних прилика у Хрватској, можда најбољи роман његов, свакако један од најпознатијих, и „шиша udaja“ ca „Djevojačkim jadima“ две последње његове новеле, штампане у „,„Утепси“ прошле године. Реалиста по већини својих литерарних продукција, овај Тургењев хрватеке књижевности ударио је у роману и новели новим стазама, и прокрчио пута многима млађим, који у њему с правом гледају свога учитеља. Старајући се да у наредним бројевима донесемо пунију слику рада уваженог хрватског романесјера, ми му за сада, у овој прилици, топло честитамо педесетогодишњицу, узимамо учешћа у њеној заслуженој прослави, и желимо да и даље вредно и корисно ради на књижевности као и на ширењу идеје о југословенској културној заједници.