Srpski književni glasnik

398 Српски Књижевни ГлаАСНИК,

Maxime Kovalewsky. Instituttons politiques de la Russie. Paris, Girard et Вмеге, 1903, 5". – Пређашњи професор државнога права на университету ) Москви, познати социолог Ковалевески, хтео је да попуни једну празнину, и поред више списа разновренога садржаја и вредности, о политичким установама Русије, штампајући предње дело. Његова је намера била да покаже како су се те установе развијале док нису дошле у данашње стање. Ову историју еволуције тих установа почиње Г. Ковалевски проучавањем првих почетака данашње Русије и установама прве династије, које, по њему, имају доста сличности са шведским и француским Е(афв аепегацх и енглеским скупштинама пз Х1У и ХУ века. Затим, прелази на излагање рефорама које су почели уводити главни представници династије Романова, Петар Велики, Катарина П, Александар ], и најпосле Александар П, о чијим реформама говори опширно и детаљно. Развићу пак њених политичких установа у Х1Х веку, када је Русија извршила највећи преображај, посветио је нарочиту пажњу, и овај одељак његова списа има неоспорно и већу важност. Дело се завршује расправама о државноме положају Пољске и Финландије, и њиховим установама.

ДРУШТВА.

Задужбина Николе Ј. Мариновића. — Српска Краљевска Академија расписује конкурс за „одличан поетски спис с моралном и патриотском тенденцијом, који је написан чистим српским језиком и одликује се лепотом елога и садржаја“; награда 960 динара у злату. Награду могу добити и два списа, подједнако или сразмерно њиховим вредностима. Наградити се могу рукописи или штампани списи који нису штампани пре 1903 године. Списе за награду ваља поднети Академији до 1 маја 1905 године. Писци могу своја имена напред објавити или касније, обележивши свој рад нарочитим знаком. Награђен спис је својина писца.

Народна библиотека у Нишу. — До сада су, на нашу општу срамоту, свега две вароши у Србији имали јавне библиотеке: Београд и Крагујевац. Од септембра месеца ове године, и Ниш је, приватном иницијативом, добио своју народну библиотеку. Од отварања, 19 септембра, па до 7 октобра, ова Библиотека је имала 700 посетилаца, који су се служили са 1700 свезака. Библиотека