Srpski književni glasnik

418 Српски КњижеВвНИ ГЛАСНИК.

сумаглица се повијаше над пустим лагуном и покриваше завесом неме палате. Ветар је само малко набирао воду; неколика једра појавише се у даљини са стране Фусине: то се краљици мора доносе дневне намирнице. (Сам, на врху успаваног града, анђео на звонику Светога Марка избијаше сјајан из полутаме, и први сунчани зраци одсјајиваху на његовим позлаћеним крилима.

Међутим су безбројне цркве у Венецији звониле ангелус на сав мах; голубови републике, извештени звуком звона, чије су ударе умели да рачунају с једним чудним инстинктом, пролетаху у јатима, брзо као стрела, Славонску обалу, да потраже на великој пијаци зрна што су их, као и увек, у тај час баш за њих расипали; магле се дизаху мало по мало; сунце се роди; неколико рибара бацише своје огртаче п почеше да чисте барке, један од њих запева јасним и чистим гласом некакву народну песмицу; из дубине једног трговачког брода одговори му некакав глас у басу; један им се, који је био још даље, придружи у рефрену лруге строфе; ускоро то постаде хор у којем је сваки певао своју ноту, непрестано радећи, и лепа јутарња песма поздрави светлост дана.

Пипова је кућа била на Славонској обали, недалеко од палаче Нани, на углу једног малог канала; у том тренутку, на дну мрачнога канала, засија се зупчасти врх гондоле. Један је само гондолијер био на крми, али лака барка просецаше воду брзо као стрела, и изгледаше да клизи по тамном огледалу, у које је његово пљоснато весло равномерно упадало. У тренутку кад је имала проћи испод моста што одваја канал од великога лагуна, гондола се заустави. Некаква жена с маском, племићског и. витког стаса, изађе из ње п упути се кеју. Пипо стрча одмах и упути се к њој. „Јесте ли ви то“ запита је полако, У место сваког одговора она му прихвати руку што јој је он пружио, и пође за њим. Ниједан се слуга у кући још не беше пробудио; не прозборивши ни једне речи, они на претима пређоше унутарњу галерију где је спавао вратар. Стигавши до собе младога човека, дама