Srpski književni glasnik

Политички ПрРЕГЛЕД. 461

пања две кризе. Једну у месецу мају када је Јоаким 14 хтео да испуни неке захтеве Куцовлаха у битољском вилајету који су тражили засебну цркву, засебне општине и службу божју на своме језику. Другу, пре краткога времена, када је хтео протурити у Ов. Синоду предлог статута који му је поднесен од стране Аустроугарске владе о црквеној аутономији православне цркве у Босни и Херцеговини, а на супрот жељама и предлогу коју су Јоакиму Ш поднели о истоме питању босанско-херцеговачки Срби главари. Ова ствар је била за Синодалне само изговор да збаце патријарха који се у мају месецу епасао како тако. За њих као Грке ово питање је од мале важности ; под другим патријархом јамачно би цео Св. Синод гласао за статут Бечке Владе од које би се могао надати јачој новчаној награди, тим пре што се томе не би противила Грчка нити би што томе приговорила Русија.

Поодавна је како се православни Орби из Босне и Херцеговине носе са земаљском владом око регулисања црквенога питања. Они су желели да народ српеки у тим двема земљама узима што јачега учешћа у својој црквеној управи, а влада босанска опет да она има што већега утицаја у тој управи. Некадањи министар Босне и Херцеговине, Калај, до пред своју смрт показивао се непопустљив према захтевима српским, а последњих дана свога живота почео је узимати другу тактику које се држи данас и садањи заједнички министар финансија Бурјан; то је тактика попуштања. Било је преговора, уступака, обећавања али се ипак није могао постићи коначан споразум. Данас, пред Св. Синодом у Васељенској Патријаршији има два предлога уредбе црквене управе српских православних епархија у Босни и Херцеговини. Једна. је босанске владе, а друга Срба православних из Босне и Херцеговине. Спорне су тачке (било их је некад дванаест, а сад пет) ове:

1) Влада босанска тражи, — као и по конвенцији коју је овај исти патријарх склопио с Аустроугарском од 1880 г., —да митрополите поставља и уклања цар ; митрополита