Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 475

кулације. У такове пеихолошке писце долази и Шарл Рише, професор физиологије на Париском Медицинском Факултету. Једини метод којим се он служи у својим психолошким проучавањима јесте експериментални метод, полазећи са тог гледишта да „без покрета нема интелигенције“. Покрет опет и пнтелигенција, функција су нервног система; интелигенција постоји дотле док је невни систем у животу. Све оно што је од утицаја на нервни систем утиче и на пеихички живот. Према свему томе пеихички живот је ресултат физичко-хемијских акција. Основица за пеихолошка проучавање јесте добро познавање закона по којима живи нервни систем.

Ето на тој је основици писац израдио свој есеј Опште пепихологије, који се чита лако, благодарећи вештини излагања којом се писац одликује. Дело Ришеа заслужује општу пажњу читалаца јаче интелигенције, без обзира на њихову професију.

Цело дело после увода — у коме је реч о дефиницији, границама, предмету и методи опште пеихологије — има још девет одељака: иритабилатор, нервни систем, рефлексни покрет, инстинкт, савест, сензација, памћење, идеја, воља, а завршује се једним „закључком“.

Не би требало дозволити да се и са овим делом деси можда исто оно што и са делом Пајоа „О васпитању воље“; требало би да се нађе добар мајстор који би нам · Ришеа дао у српском преводу. За тај рад подобна су по нашем мишљењу два лица: једно, добар познавалац психологије као предмета, и једно, са медицинским образовањем. Др. ВА. П.