Srpski književni glasnik

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХШЦ, БРОЈ 7. — 1 ДЕЦЕМБАР, 1904.

«JIM IN A Ti

Зпма. Ноћ. На пољу бјесни и фијуче сурова вјетрина, реже што стигне и коси што дочепа; у авлији повија танковрху тополу, чије вито грање жалосно јауче као да ко њим уталожену водену раван улоквањеног вира шиба. Прозори се тресу на махове, а кроз саставке њихових каната проструји по неки намах епољашње вјетровите хладноће. к-нама у собу. На џамовима се отима о царство зимска студен п ватрина топлота из „тетке“ фуруне, и трагове своје борбе остављају у шареном влажном цвијећу споља и знојавим капљицама изнутра по етаклима. Ватра у пећи пуцкара и букти, а из њених упаљених пањева зацичи ђегла по који првак, коме је суђено да се жртвује на тој ломачи са свим снојиме намјешћем за човјечије потребе и удобпост iN

Око топле пећи поспјелало нас двадесетак душа, које укућана које сијелџија, и шћућурили. се као. пилићи око квочке. Домаћин, стари Стојан К., прекретио ноге на простртој серџади уза саму фуруну, раздрљио своје широке руњате преи те пари старачке крте кости, а запалпо на дуги трнови чибук па само што одбија тутум-тумбећију за тумбећијом. То је чувена јуначина, човјек од оних старих крља које се већ не рађају, с ожиљдима по згрежбаним образима, врату, рукама, прсима и бедрама. Десна му је рука крива као гудало, јер је пре-

31