Srpski književni glasnik

598 Српски Књижевни Гласник.

и то са погођеном истинитопћу. Али код младих људи познавање ствари још је једнострано, а велико дело захтева многостраност, и због тога се не постиже успех“.

Рекох Гетеу да сам имао вољу да напишем песму о годишњим временима, и да уплетем у њу рад и забаве свију сталежа. „То је исти случај“, рече на то Гете; „многе ствари могу вам поћи за руком, али у многима које можда још нисте довољно испитали нити их познајете, можете не успети. Поћи ће вам за руком можда рибар, а ловац можда неће. А ако пелини нешто недостаје, онда она као целина није потпуна, ма како добре биле поједине партије, и ви нисте створили ништа довршено. А чим засебно и самостално изнесете само поједине партије којима сте дорасли, зацело ћете израдити добру ствар.

„Нарочито избегавајте да сами измишљате велике ствари ; јер тада треба дати схватање ствари, а оно је у младих људи ретко кад зрело. Даље, карактери и схватања одвајају се од песника као његове особине, и одузимају му изобиље за даље стварање. И најзад, колико ли времена пропада у измишљању и унутрашњем распореду и везивању, што нам нико неће да призна, с претпоставком да смо свуда успели у нашем послу.

„Код дате грађе све је друкчије и лакше. Ту добијемо факта и карактере, и песник има само да улије живот целини. Том приликом он сачува и своју изобиљност, јер само мало свога потребно је да дода; и губитак времена и снаге много је мањи, јер он има да се мучи само око извођења. Саветујем вам, шта више, већ обрађене предмете. Колико је пута рађена Ифигенија, и ипак су све различне; сваки види пи распоређује ствари друкчије, на свој начин.

„Лли за сада оставите на страну све велико. Доста сте дуго тежили, време је да доспете до уживања у животу, а за то је обрађивање ситних предмета најбоље средство“.