Srpski književni glasnik

532 СРпски Књижевни Гласник.

новој кости, до најтананијих нианса и детаља, бесмртне фразе, у којој се надмећу интелигенција, фантазија, живост, лакост, ритам и једно велико, неизмерно богатство звонких металних тонова у гласу. Они, који не знајући добро француски нису могли осетити ту виртуозност дикције, накнадили су то у Маскариљовој арији, која је Коклену донела урнебесан пљесак београдске публике.

Кокленову креацију „Гренгоара“ ми бисмо метнули олмах за Маскариљом. Иста интелигентна и до најтананијих ситница израђена игра, отменост, дискретност, изразна физиономија. Неки су ипак — можда нешто и за разлогом — осетили године глумца у сцени са Лујзом, или нарочито не разумевајући. језик и не свикнути — тумачили њима одвећ дискретни и отмени тон игре.

Спрано од Бержерака је последњих година једна од најпознатијих Кокленових улога. Сам комад занимљив је, а улога Спранова, коју је РГостан писао мислећи на Коклена, нема сцене ни монолога који не праве ефекат. У Сирану добија Коклен прилике у сваком тренутку да покаже своје необично виртуозно изговарање стихова, своју тираду пуну полета и ритма, своју течну и интелигентну дикцију, и ону своју беспримерну вештину да говором, мимиком и гестом да духа п живота фрази или једној речи поред које би безброј глумаца годинама пролазило а да не наслуте ефекте, као што ће безброј гледалаца прећи преко тог бисера у игри Кокленовој не опажајући или не осећајући га довољно. Београдска публика имала је овог пута прилике да види Коклена као Сирана у Ш чину (изјава под балконом и прича о паду с месеца) који је један од најбољих у Кокленовој игри, и у У чину, који то није, п у коме је поред тога још како изгледа Коклену овог пута оскудевала свежина и добро расположење.

Поред свега тог, како се нама чини, овај велики глумац морао је у Београду бити судбине Флоберове „Госпође Бовари“, коју је један мој пријатељ, у једном искреном тренутку бацио после прочитаних првих сто страна, ·