Srpski književni glasnik

534 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

Можемо, дакле, одмах прећи на уметничку оцену Изложбе.

Општи утисак изложбе био је врло добар. Инеталација је заслуживала сваку похвалу; Одбор је, без нарочите, за то удешене зграде, у незгодним школеким собама, успео да створи нешто што је заиста личило на уметничку изложбу. Радови су безмало сви били лепо изложени, тако да се скоро сваки могао видети како је и с које је тачке требало. Можда би било боље (и извесно би било боље) да су сви радови једнога уметника били заједно изложени, на једном простору; и да је вајарство (и можда и пастели, пи аквареле, и тако даље) било изложено у засебном одељењу; али, кад није тако урађено, вероватно је да није урађено с тога што ствар није било могуће извести. Каталог је био готов на време, и прегледан је. Требало је, међутим уз наслове дотичних радова посебице забележити да су: пастели, аквареле, резови, и уметничко-занатске пзрађевине. Понеком су гледаоцу таква објашњења потребна, а свакоме би ориентацију у каталогу олакшала. Најзад је требало бар овом приликом, пред нашим гостима, напустити ону сељачку и сметену навику, да спискове удешавамо по азбучном реду имена, а не призимена. Али то су ситне ствари.

Општи утисак изложених радова такође је био врло лобар. Број излагача (око 100) и изложених дела (преко 450) био је потпуно довољан; да човек прегледа свих петнаест одељења изложбе, било је потребно двапут по два до три сахата. А по вредности изложених радова, по разноврености и обиљу уметничких мотива, по шаренилу праваца и техника, који иду од најетрожих академских навика до најчистијег импресионизма, по искрености, честитости, и здравим тежњама бољих радника, ово је била врло занимљива и права уметничка изложба ; пријатељи уметности — и они који много захтевају — запамтили су пријатне часове које су у њој провели. Југословенска уметност стоји на лепој висини; то је такође ствар коју смо овом приликом први пут видели,