Srpski književni glasnik

“CE И руси

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 535

Ми ћемо поједина одељења прегледати оним редом којим су u y Каталогу поређана. Говорићемо прво о српском одељењу, затим о бугарском, хрватском, и словеначком; и то прво о еликарству, па о вајарству.

1. СЛИКАРСТВО.

1. Орби.

Једног нарочитог правца у нашем сликарству нема. Код Хрвата ћемо видети да има извесне традиције, утицаја једних уметника на друге, и сталног и систематичног помагања од стране државе и људи од утицаја. У нас су уметници радили сваки на своју руку. школе није било, а држава је помагала уметност потпуно без плана, не гледајући ни на то да помоћ даје у извесној одређеној сразмери и се извесном сталношћу. Једино шире обележје нашега сликарства, и наше уметности уопште, то је наш обичај да позајмљујемо предмете за уметничку обраду из своје историјске прошлости. Јуначке народне песме старијега времена, наша старија и новија историја, гуслар и гусле, дају још једнако предмете за творевине наших уметника; наша је уметност „патриотска“. Иначе су правци растурени; и још би се могло казати само то да се наши еликари деле у две групе, старију и млађу, од којих прва не зна ни за што модерно (у Хрвата је обратно), а друга — у којој су гђа Б. Вукановићка, гг. М. Мурат, Р. Вукановић, и П. Вучетић иде, напротив, за оним што ·Je данас најмодерније, за проучавањем светлости, бележењем њених промена, прелива, одблесака, и вредноста. DP. Паја Јовановић, који и иначе доминира над нашим одељењем, стоји и овде за себе; он је присвојио, уз навике старије школе, и неке тежње модерне уметности. Као г. Буковац, и он се кретао с кретањем уметности; и отуда је, као и г. Буковац, остао непрестано модеран.

У српском одељењу било је изложено око сто радова од петнаест уметника. Као што ћемо одмах видети,