Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 539

техником види питомост његова темперамента. Док на „Римљанци“ г. Медовића цртице крепко покривају и моделпрају чврете мишице младе девојке; док на г. Буковчевом лику Др. Иве Малина цртице изгледају да су прскале под кичицом, {Ortigsimo m ргез 58шо, дотле изгледа да је кичица г. Муратова ређала ситне цртице, мирно, полако, скоро равнодушно, по актовима претанким и превитким, на ликовима замишљеним и скоро сетним. Ја сам овде на врло клизавом земљишту претпоставака и нагађања, али ми се чини да је г. Мурат, и у бирању мотива за своје слике, и у својој техници, претрпео јак и још несазладан, непрерађен утицај туђега укуса и туђих навика. Нашавши нешто што му се допало, он је узео да по готовом п туђем идеалу ради у истом правцу своје слике; п тако је донекле изгубио непосредан додир с природом, и један део самосталности и искрености у исказивању својих мисли. То би био нов узрок који би, поред темперамента, одузимао један део снаге сликама г. Муратовим. Ако би ово последње што! кажем било истина, била би штета кад г. Мурат не би загледао у себе, и покушао да псепод скорашњих наноса и слојева извуче своје чисто личне, самоникле утиске и осећаје, који су и код слабијих нарави увек свежи, а који би код овако интелигентног сликара као што је г. Мурат били увек и занимљиви. Из ових напомена било би погрешно закључити да се мени слике г. Мурата не допадају; напротив, ја се на г. Мурату оволико задржавам, и све ово говорим само зато што га иначе сматрам као даровитог сликара, и што бих желео да нам он да своју · пуну меру. Његове слике, и поред ових мана, иду у боље ствари на овој Југословенској Изложби, п спадају међу најбоље у српском одељењу. Од његових ликова, штета, је, истина, што три најбоља, која емо видели на његовој засебној изложби, нису овога пута била изложена (ликови гђице M. Б. П., Др. М. Веснића, и Др. Л. А.); али и они који су изложени показују г. Муратову вештину —— сваким даном све већу — да погоди сличност, — добар, пластичан цртеж,