Srpski književni glasnik

540 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

и пријатан, топал колорит. Од осталих слика, поменућу Jom једном „Пролеће“, у коме треба истаћи тачност ваздушне перспективе и леп ефект од оне дуге пруге жуте капинике; и поменућу нарочито „Дафниса и Хлоу“, слику врло пријатну, и по добро склопљеном песничком пределу, и по тачности и врло пријатној уједначености тонова.

„Дахије“ и „Жртве дахијске“, од г. Вукановића, врло су замашни радови, у које је много знања и много труда уложено. Прва слика представља договор Дахија опеван у песми „Кад се шћаше по земљи Србији...“ Дахије седе окупљене око тепсије, и светлост на земљи обасјава им лица одоздо својим топлим зрацима. Проблем који је имао да се реши, проблем је осветљења и карактерисања личности. Г. Вукановић је успео у оба правца ; лица су пластично истакнута осветљеним исепупчењима и деловима у сенци, а изрази и ставови појединих дахија карактеристично су замишљени; старац Фочо (коме на слици не достаје неколико „љета“ до стотине) и млади Фочић, остају у памћењу и као типови и као пластичне фигуре. Друга слика, „Жртве дахијеке“, решава такође, али, како ми се чини, мање срећно, један проблем осветљења. Жртве дахијске, у дну тамнице, једва осветљене хладном светлошћу дана, леже у квргама, седе у алкама, или стоје у пањевима, док млад Турчин, на излазу лево, обасјан топлом светлошћу фењера, чува стражу. Слика изгледа поцепана овим разним светлостима од прозора у дну, од излаза с леве стране, и од фењера над главом Турчиновом. Осим тога, светлост у дну тамнице изгледа сувише јака. Најзад, историјеке слике треба, по свој прилици, радити чисто као историјске слике, декоративно, не мешајући у причање догађаја решавање реалистичних проблема. У овом последњем случају пажња нам је одвраћена од причања, а с друге стране историјски предмет не допушта потпуно решење тих проблема. Али је и ова слика, као и прва, замашан рад, и сведочи о марљивом раду и студијама, и о здравом темпераменту уметниковом, Г, Вукановић ради крепко и широко, У

бг ДАДЕ ве а И ДЕ Ба М ty