Srpski književni glasnik

548 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

Симфонију С-дит, спада међу најомиљеније оркеетарске комаде. У омиљености код публике она је чак и надмашила Симфонију С-дат, а и многи критичари цене је више: јер оба става, у њој добивена, имају краћи, ужи облик, немају у толикој мери оне фантастичности која карактерише Симфонију С-Јаг, не изостају, међутим, иза ње романтичном лепотом и чаробном еуфонијом. Ова Симфонија састављена је 1822 године, и, по уметничкој сивршености, стоји изнад Симфоније С-биг. По садржини не може се Симфонија Н-тоП никако поредити са Симфонијом СО-Јиг. Ту имамо пред собом туробног Шуберта који нам, у кратким и дирљивим цртама, износи слику душе која страда. Чисто техничка страна извођења могла је на неким местима бити боља, али је главна ствар да је извођење било живахно и заокругљено.

Солиста. био је тога вечера Г. Д. Вечеј. Он је на гласовиру свирао 1 став Бетовеновог KHonmepra HMs-dur, Листов Концерат Ев-диг са пратњом оркестра, Шуманове Арабеске, и Менделеонових Седамнаест Вариација за соло на гласовиру.

Бетовенов Концерат КЕвз-(иг био је без дубљег музичког разумевања. Пије се могло приметити самостално унутрашње учешће, с тога тонови ваљда и јесу били тупи, код пуних акорада каткада и тврди, а свирање није дирало душу слушалаца.

Шуманове Арабеске Г. Вечеј свирао је одвећ етидски. Најбоље што је пружио тога вечера, биле су без сумње Менделеонове Вариације; нарочито ваља истаћи његов Угасесајо, а овде се чини и то да нада све воли бравуру и фикеираност.

Без отезања ваља признати да је Г. Вечеј таленат на гласовиру, исто тако да располаже врло развијеном виртуозношћу; то је доказао у Листовом Концерту Ев-аг. На жалост, он често свира с толико много неприродно осећаних „нианса“, које би можда ваљало да буду духовите, али у истини само показују рђав укус и недовољно разумевање композиторових намера, — тако да

“ix i и