Srpski književni glasnik

574 Српски Књижевни Гласник. да у тим тренуцима, он ради с необичном живопћу. Он је тада имао смелости великог уметника, и нестрпљивост 'а је надахњивала. Али га је ускоро обузимао његов лакомислени карактер, и он би од једном бацао своју кичицу. „Хајде да попијемо по једну чашу ципареског вина, говораше он, и не говоримо више о тим глупостима.“ Борећи се с тако несталним духом као што је био Пипо, можда би сваки други већ изгубио вољу да га даље подстиче, али не Беатрича; у историји налазимо често причања о најупорнијој мржњи, и онда се не треба чудити што и љубав може дати истрајности. Беатрича је била уверена у једну тачну ствар, а то је да навика може све; и отуда јој је и дошло то убеђење. Она беше видела свог оца, човека грдно богата и слабога здравља. да се одаје, у својој старости, најтежим напорима, најмање корисним рачунима да с неколико цекина увећа своје огромно богатство. Она га је често молила да се пази, али он је стално одговарао овако : то му је, каже, навика стечена још у детињству, она му је постала неопходно потребна, и он ће је имати догод живи. Научена тим примером, Беатрича не хтеде ни до каква закључка, долазити у напред док се год Пипо не веже за какав сталан рад, и мишљаше да је и љубав према слави толико исто јака колико и тврдичење.

Мислећи тако, она се није варала,; али што је било тешко, то је што је Пипо, да би стекао какву добру навику, морао најпре да се отресе једне рђаве навике. Има понеки коров који се може ишчупати без велике муке, али коцкање није такво; чак је то може бити једина страст којој ни љубав не може ништа, јер је често било случајева да се и славољупци и развратници и побожни људи повинују вољи једне жене, али се то детшавало врло ретко са коцкарима, и то се лако даје објаснити. Исто као што ковани метал представља готово сва уживања, коцкање садржи готово све емоције; свака карта, сваки обрт коцке повлачи губитак или добитак