Srpski književni glasnik

Ј ф:

ТицијАНОВ Син. 575

извесне суме златног или сребрног новца, и сваки тај новац значи једну неолређену радост. Онај који добија, осећа у себи множину жеља, п не само што се онда потпуно у њима задржи, него гледа да их и понова створи, јер је еигуран да ће их задовољити. Отуда очајање у оног који губи. јер се он од једном осети неспособан да даље то ради, а руковао је пре е огромним сумама. Таква кушања, дакле, пошто се често понављају, у пето доба и исцрпу пи занесу дух, баце га у једну врету заноса, и онда су обичне сензације врло слабе, оне се јављају тако споро и тако поступно да коцкар, навикнут на своје јаче сензације, не може у овима наћи ни најмањег интереса.

Срећом за Пипа, он је изаоца остао врло богат, те због тога тубици или добици не могаху на њега тако страшно утицати. Нерад, више него порок, гонио га је; он беше врло млад, у осталом, и зло дакле није било без лека; сама несталост његовог укуса доказ је била томе; не беше дакле немогуће да се он поправи, само кад би ко могао брижљиво да пази на њега. Та потреба није измакла Беатричи, и она није пазила шта ће свет рећи него је готово све дане проводила уз свога драгана. С друге стране, да се Пипо. услед навике на њу, не би засптио њоме, она је сву своју женску кокетерију употребила према њему, она се увек друкчије чешљала, друкчије китила, чак друкчије говорила, и најзад, из страха да. Пипу не би постала досадна, она је свакога дана мењала своју хаљину. Пипо је смотрио та мала лукавства; али није био тако глуп да се на њих љути; баш на против, и он са своје стране није радио друкчије и мењао је расположење и понашање тако исто често као и колире. Али он, за то, није имао потребе да се нарочито вежба у томе; сама се његова нарав постарала зато, и он је покадшто говорио смешећи се: „Кркуша је мала риба, а каприс је мала страст“.

Живећи тако и волећи обоје уживање, наши се љубавници за чудо слагаху. Само једна ствар узнемираваше