Srpski književni glasnik

УмеЕтнНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 71 негују систематично и од дужег времена. Ја овим нећу да кажем да је она занимљивија или вреднија од других; 'као и досад, оцену о уметничкој вредности даваћу код · сваког уметника појединце, без обзира на односне вредности појединих изложаба; ја само бележим ту чињеницу да се у Хрвата уметност негује с највише система, и да је та нега уродила добрим плодом. Ваља само напоменути да старање одозго треба увек да се ограничи само на материално помагање уметника; утицај мецена не треба никад да се простире на сам рад уметников, на његово стварање, замишљање, и извођење. Кад уметност дуже траје, она и иначе показује тенденцију да створи академски, коректни, или допадљиви стил; а мецени је у тој мало здравој наклоности обично још више помажу. Уметност хоће више слободе.

У хрватском одељењу излаже двадесет и један уметник с нешто преко сто послатих „бројева“.

Међу хрватским сликарима највише се истичу: гг. В. Буковац, Б. Чикош пл. Стојадиновић, Ц. М. Медовић, Е. Видовић, 0. Ивековић, и К. М. Црничић.

Г. Буковац — као и г. П. Јовановић — послао је свега три ствари: „давесу Хрв. Зем. Казалишта у Загребу“, лик банскога саветника Др. Иве Малина, и једну своју старију ствар, „Патрицијку“. О г. Буковцу било би лепо говорити кад би човек имао пред собом потпунију збирку његових радова. Тада би му било право задовољство дефинисати дар овога крупног уметника, истаћи његов неуморни рад и непрекидно развијање, разноликост његових творевина, његов здрав темперамент, отмен укус, колористички дар, и његову непогрешну технику. На изложеним сликама може све то да се види; али оне нису довољне да човек на њима оснује ту опширнију оцену његове вештине. Задржимо се онда мало само на тим трима сликама. „Патрицијка“ је врло отмена млада гоепа или госпођица, која на каменој клупи, окренута нама, седи у зеленилу парка. Слика је рађена старијом, мало монотоном и глатком техником; али поузда-