Srpski književni glasnik

74 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

су се правилним осећањем њихове декоративне вредности и симболичног значаја; а на слици „Рјеђа“, хладна светлост која продире одозго у пећину, и топла која полази од жишка поред главе Христове, сукобљавају се и играју на површинама и ивицама тела, тачно поесматране. Г. Чикошева боја није увек сочна и мека, али је довољно колористична. У цртежу је г. Чикош један од неколико првих уметника на Југословенској Изложби; овде је довољно поменути његову „Pieta“, Ha којој, између осталога, лице и груди Христове не могу бити боље нацртани но што су. „Ртеба“ је и иначе, дубоком

озбиљношћу предмета и достојанством обраде, један од

најзамашнијих радова на овој изложби. Од г. Чикошевих симболичних слика, „Тапосепк а“ је најзанимљивија. На гробном споменику, посред тамне пурпурне и зелене магле, лежи, као бео, прозрачан кип, Мртва Невиност; око ње, по тој мистичној магли, посрћући, вапијући, усплахирене или укочене, лутају или седе „луде девојке“ — оне које су у Христовој причи допустиле да им се жижак угаси пре доласка Кеникова. Њихова млада, танка и вита тела добро су моделирана и размештена. око споменика у добро измишљеним, значајним ставовима. Међу њима. је нарочито једна уметнику испала врло деликатно за руком, — најмлађа, напред пред спомеником, наслоњена леђима на њега, што зачуђеним очима, очима које мисле, гледа право преда се. Ја не знам како су други разумели израз њенога лица; као што не знам да ли евак разуме као ја израз обучене жене у Тициановој „Светој и еветовној љубави“ из Галерије Боргезе; али за мене оба израза једно исто значе. Посматрање је на Тициановој слици врло фино; ако је оно исто и на слици г. Чикошевој, оно г. Чикошу чини част. „Откривење Јованово“ је добро компоновано и цртано, али одбија сувом, литографском монохромијом. „Студија акта“ је врло нежна ствар; „Студија Полуакта“, допадљива моделираношћу и свежином тонова младог женског тела. „Из Туропоља“ је врло леп предео с топлим и складним колоритом.

a a |

“A Ma aha А