Srpski književni glasnik

78 ОСРпски Књижевни ГлаАСнНИК.

Веселиновића, „На мухамеданском гробљу“, од Сокољанина, „Из мога краја“, од Борисава Станковића, „Из Харабате“, С. Авда Карабеговића; — „Дневни Лист“: песме: „Пријатељска пошалица“, од Милорада Ј. Митровића, Сокољанина „Друговима“ и „Под прозорима“, Велимира Ј.'Рајића „Молба“, Авда Карабеговића „У споменицу“ и „Хајле пођи“, Љермонтова „Романса“ у преводу M. Il, „Хајнеова“, од В. Станимировића; приче: „Митрополитов

мачор“, од Радоја Домановића, и „Илица Одалица и.

Лазица Вуцалица“ од Петра Кочића; од превода: један чланак о Чехову, „Слобода наставог“ од Анатола Франса, „Китеска трагедија“ од Тристана Бернара; — „Београдске Новине“: „У Београду пре и после 3% година“, од Лазара Комарчића; — „Политика“: „Песме младости“ од Петра Кочића, „Сећање“, од Милорада Петровића, „Пољубац“, од Ј. У., „Професорова прича“, од М. М. Ускоковића; „Самоуправа“: „Крај огњишта“ Милорада М. Петровића, „Ладњача“ Јанка М. Веселиновића, „Живот“, Никоде '. Јанковића, „Наши небесни гости“ Јеленка Михаиловића, „Нечастиви“ А. Кјеланда, „ЉБегунац“, од М. П. — Међу свима овим стварима има их и од вредности, и сасвим је добар предлог једнога нашега листа, да се ти б60жићњи и ускршњи додаци политичких листова издају у књижицама а на великом табаку.

ИмитАЦИЈА Исусу Христу. — Ово класично дело хришћанске побожности изилази 1904 године у „Хришћанском Веснику“, у преводу Г. Чед. Мијатовића. Чудо“ је само што Г. Мијатовић означује као писца овога славнога дела Тому „Акемпа“. Пре свега рећи Акемпа груба. је погрешка. Тћошаз а [2] Кетр!, Тома из Кемпа, носи то име што је био родом из Кемпена, у околини Келна. За тим, питање ко је писац „Имитације“ далеко је од тога да је решено. Једно време мислило се на Св. Бернарда и на папу Инокентија Ш. Затим, веровало се да је писац Жил Жан Жерсон, канцелар париског университета, или Thomas a Кешр, каноник у Холандији (13/9—1471). И испитивачи поделили су се на два табора: „Жерсенисте“ и „Кемписте“. „Кемписти“ су се позивали на неколико сведочанстава ХУ века, и на један примерак „Имитације“, писан руком Томе из Кемпа. један примљуди као Ренан, Силвестр де Саси, Молан и Д'Ерикур извесли су хипотезу да је „Имитација“ збирка побожних мисли, које су се лагано стварале у тишини манастира од ХШ до ХУ века.

KO ara a a

река