Srpski književni glasnik

22 СРпски Књижевни Гласник.

кићена и изгледала је тако дивна, да јој свештеник с места отвори своје срце потпуно, а она је и умела тако лепо улагивати се око њега и уз то му тако смешно пркосити, да напослетку он и заборави све разлоге које је био спремио да изневе против имена Ундина. И тако би она крштена као Ундина а понашала је се за времо светог крштења ванредно побожно и љупко, и ако је иначе била свакад тако дивља и необуздана. Јер, моја жена има у томе сасвим право: ми смо имали да повучемо

добро клипка с њоме. Кад бих вам само сад испричао —-

· Витез прекиде рибара, да га упозори на жубор који као да је долазио од снажних водених таласа, који је он још мало пре, за време старчевог причања, био чуо и који се сад све то јаче чујаше иза прозора од колибе. Обојица потекоше вратима. Они угледаше напољу, према месечини која се тек помаљатше, како поток што јураше из шуме беше као помаман изишао из свога корита па силном бујицом ваља са собом дрвље и камење. Диже се олујина, као да је се небо проломило, из силних облака који као стрела прелетаху преко месеца; језеро хучаше шибано силним ветром, дрвета јечаху од корена па до врха и повијаху се као опијена над водом што јураше као помамна. — Ундина! за име Божје, Ундина! завапише њих двојица у страху. — Али не добише никаква одговора; па, не мислећи сад више ни о чему другоме, појурише из колибе, тражећи и вичући, један на једну а други на другу страну.

(Наставиће се.)

ФрРИДРИХ ДЕ ЛА Мот Фуке.

(С немачког превео Мих. Р. Поповић).

3