Srpski književni glasnik

НЕИЗДАТИ ТУРСКИ ДОКУМЕНТИ О СРПСКОМ УСТАНКУ 1805 и 1813 ГОДИНЕ.

Јуна месеца ове године први пут ми се даде прилика да објавим путем штампе да се у Народној Библиотеци у Софији налазе многобројни турски архивни тевтери који садрже важан петориски материал, како за европску област Османске Империје уопште, тако и за суседне јој балканске државице напосе, а нарочито за северозападну Бугарску п суседне североисточне крајеве српске краљевине.! Ти су тевтери сабрани у Софију не само из месне турске библиотеке, која се налазила у Султан· Селимовој Кара-Џамији, где је било и медресе (турска школа), већ и из видинске, а можда и из самоковске; они се чувају заједно са делима која су припадала видинској библиотеци од Пазвантоглу-Осман-аге. Број тевтера достиже до 318, неједнаког обима ; неки од њих имају 180, други 150, трећи 120 или 80 листова, дужине 40 ем., а ширине до 14 см.

Најстарији од њих почиње од 1604 г., а последњи досеже до 1850 год. Али је штета што тевтери нису за сваку годину, него се такви налазе само по један, два или три за читаве десетине година. Осамдесет до деведесет од њих садрже обилан материал за епоху до продирања рефорама у Турској; они су баш од већег интереса за нас, пошто до тога времена још не беху одузете привилегије, било мусломана, било хришћанског етановништва, које су им биле подарене још од султана-завојевача ; а, осим тога, и инострани су извештаји о оним вре· менима оскуднији него о доднијим.

Материал из тих државних тевтера, који подсећају на неку врсту државне архиве, по спољашњој својој форми, може се овако поделити:

1 Препорец, 1904, бр. 23.