Srpski književni glasnik

Нвиздати ТуРСКИ Документи о Српском Устанку. 33

виду све ово, султанова влада је решила да поступа строго и немилосно са подигнутом и побуњеном рајом; зато у исти мах издаје заповест да се убија, уништава п стреља сваки бунтовник, ма где се такав ухватио, да ба се у корену могла уништити клица устанка. Овај начин поступања, успешно извршен, рачунаће се и као освета правоверних мусломана, коју налаже њихова верска дужност. Ове пак на саветовање сазвате војне старешине (мир-мирани), као и благородни родољуби и виши чиновници, нарочито о тој изненада пониклој крвавој афери са подигнутом рајом, једнодушно су решили, и то: целокупан мусломански свет, по верској дужности и ради угледа војне и државне части, дужан је да прогласи ратно-верски поход, да ратује с оружјем у руци, и да, са опасношћу свога живота, узме најживљег учешћа против подигнуте раје-куфара, да се бије и бори дотле док сасвим не буде сломљен и уништен непријатељ дин-ислама; при том је мусломанско становништво, од првог до последњег, дужно да по могућству морално и материално помогне своју пострадалу браћу мусломане у споменутим градићима и паланкама, који се сада налазе у рукама устаника. Осим тога, по дужности мога неограниченог права, ставио сам у дужност сазватом врховном војном савету да се стара о питању избора благородних војних старешина који имају поверење султанове владе и који ће управљати појединим деловима војске.

Савет је једнодушно изабрао ове благородне чиновнике, налажући им да казне и сасвим умире бунтовнике : Његово Благородство Саид-пашу, управитеља (мутесарифа) призренског санџака; Мустафа-пашу, управитеља дукакинског санџака; Иврањали-Мехмед-пашу, управитеља чирменског санџака; Ипекли-Дервиш-пашу; скопекота. министра (назари) Али-беј-оглу-Хасан-беја. А за главног војног заповедника оних војсака које ће се сабрати из каза (срезова) административно потчињених управи скопскога назарета (министеријата) назначен је царским ферманом високо-благородни мирмиран Његово

3