Srpski književni glasnik

Ђ0 Српски Књижевни Гласник.

одважан полемичар; прегледајмо зато најпре његове полемичне чланке, тј. непосредно полемичне (јер сви његови чланци имају полемичнога елемента), оне у којима он напада, протестује. У тим чланцима је мушко држање, лична одважност, жесток тон, јаке речи. Примера ради, наводим онај први, ако хоћете, којим је почео новинарску кариеру, из 1895, под насловом „П signor Стагосеш lo све“, у којем је протестовао против полициске истраге над неким чиновницима, и који је био примећен одмах, учинио сензацију шта више; затим, оне о изборима општинским од 1899 године; или онај против општине, „Срби Дубровчани и општина“ (1901, бр. 16), где Фабрис протестује против кажњавања млађих Срба због нереда на Гундулићевој пољани; или онај, опет против општине (1901, бр. 38), без наслова, који је можда више црн него што би нам данас изгледало да је имао бити; постављењима, професорима, систему у дубровачкој гимназији; или онај после изласка из тамнице, чланак куражан каквом се нико не би надао после тога фамозног догађаја; или оне о гимназиалној афери (1903, бр. 3, 6, 8 и др.) у којима је тражио да се она понова суди; или оне, многе, о управи у Босни и Херцеговини, о којој није престајао писати, итд. У тим чланцима, Фабрис се није држао своје обичне девизе „јог ег шп ге, зпаукег тодо“, него је нападао жестоко, јако, мушки; у многима је јака инвектива, пасажи пуни речитости. Каткада је у те чланке уносио и хумора, као што је случај у „Хрватском плебисциту у препарандији“ (1901, бр. 39); и тај хумор је добар, леп, пријатан, и Фабрис се чешће њим служио, нарочито у оним кратким белешкама на трећој страни листа које су потписиване именом „Орланда“.

Дли ако је Фабрис јак у чланцима у којима напада, он није мање јак у онима у којима дискутује. Чак је, ако хоћете, ту и јачи; ту у логичној дискусији, анализи, расправљању, извођењу ствари на чистину. Он је имао сигурне, утврђене принципе; при сваком политичком догађају, ценио је ствари само по тим принципима; али