Srpski književni glasnik

КИ

x

N ~

Антун ФАБРИС. 51

је каткад те догађаје из разних разлога било теже праведно и потпуно ценити — е, ту, у таквим случајевима Фабрис је био најбољи. Његово непрестано мишљење о политичким односима, његова логичност, његова начитаност која му је увек пружала масу згодних примера и његова обазривост уз то, деликатна обазривост, широка и свестрана објективност чинили су да се он баш у анализи одликује, да баш у детаљној дискусији и фином разликовању ствари буде најбољи, да баш у критици покаже своју најјачу снагу. Он је ту каткад показао и оштроумља поред логичности. Наводим, као у том погледу карактеристичан пример, оно објашњење у чланку „Послије сабора“ (1901, бр. 28) зашто странка права није на том заседању далматинског сабора тражила еједињење с Хрватском. Или онај чланак о Г. Јагићу и његовом познатом писању о Старој Србији и Маћедонији (1903, бр. 13); ту се Фабрис осврће и на Г. Јагићево установљавање „босанског“ језика, и не грди га за то просто, само љутито, него хвата његове неконсеквенције: како може, изводи он, тврдити егзистенцију нарочитог босанског језика онај исти професор који је тврдио пред својим ђацима да су српекп и хрватски језик једно исто, И који је то тврдио баш на супрот свом претходнику на катедри, Миклошићу, за којега је познато, да је правио разлику између ових „језика“7 Или онај о „језичном питању“ (1903, бр. 43) где хвата све нетачности и недоследности у увијеном званичном предлогу о уређењу језика у покрајини. Или онај о Бјанкинијеву говору у делегацијама о Босни и Херцеговини (1904, бр. 10), који нам је жао што због малог простора не можемо изло-

жити, а који је пун анализе у ситно, похватаних некон-

секвенција, налажења доказа за своје тврдње у тврдњама

непријатеља. Могли бисмо још пуно чланака наводити

као пример логичне и оштроумне анализе Фабрисове,

али ћемо се зауставити само на оннма који се тичу

Хрвата, где се та његова критичка моћ највише и по-

казује; том приликом (а зашто се не бисмо том прили| 45