Srpski književni glasnik
КИ
x
N ~
Антун ФАБРИС. 51
је каткад те догађаје из разних разлога било теже праведно и потпуно ценити — е, ту, у таквим случајевима Фабрис је био најбољи. Његово непрестано мишљење о политичким односима, његова логичност, његова начитаност која му је увек пружала масу згодних примера и његова обазривост уз то, деликатна обазривост, широка и свестрана објективност чинили су да се он баш у анализи одликује, да баш у детаљној дискусији и фином разликовању ствари буде најбољи, да баш у критици покаже своју најјачу снагу. Он је ту каткад показао и оштроумља поред логичности. Наводим, као у том погледу карактеристичан пример, оно објашњење у чланку „Послије сабора“ (1901, бр. 28) зашто странка права није на том заседању далматинског сабора тражила еједињење с Хрватском. Или онај чланак о Г. Јагићу и његовом познатом писању о Старој Србији и Маћедонији (1903, бр. 13); ту се Фабрис осврће и на Г. Јагићево установљавање „босанског“ језика, и не грди га за то просто, само љутито, него хвата његове неконсеквенције: како може, изводи он, тврдити егзистенцију нарочитог босанског језика онај исти професор који је тврдио пред својим ђацима да су српекп и хрватски језик једно исто, И који је то тврдио баш на супрот свом претходнику на катедри, Миклошићу, за којега је познато, да је правио разлику између ових „језика“7 Или онај о „језичном питању“ (1903, бр. 43) где хвата све нетачности и недоследности у увијеном званичном предлогу о уређењу језика у покрајини. Или онај о Бјанкинијеву говору у делегацијама о Босни и Херцеговини (1904, бр. 10), који нам је жао што због малог простора не можемо изло-
жити, а који је пун анализе у ситно, похватаних некон-
секвенција, налажења доказа за своје тврдње у тврдњама
непријатеља. Могли бисмо још пуно чланака наводити
као пример логичне и оштроумне анализе Фабрисове,
али ћемо се зауставити само на оннма који се тичу
Хрвата, где се та његова критичка моћ највише и по-
казује; том приликом (а зашто се не бисмо том прили| 45