Srpski književni glasnik

60 СРпоки Књижевни Гласник. луговане суме. Овакве две страшне лекције нису довољне за Бугарску.

За две године ова је држава закључила два зајма у вредности од 200.000.000 динара. 1902 год. закључила је зајам од 100.000.000 за покриће летећих дугова, а овај други, 1904 год., за покриће летећих дугова, за набавку брзометних топова и грађење нових железница (тзв. транебалканске железнице и железнице РадомирЋустендил). Данашња бугарска влада овако је и правдала овај зајам тврдећи да је овај зајам повољнији од зајма из 1902 године. Летећи дугови у Бугарској су у месепу септембру прошле године досегли суму од скоро 50.000.000. лева, потреба за плаћањем ових дугова била је акутна и истинита. О потреби да се бугарска артиљерија преоружа, може се још разговарати. Потреба за снабдевањем модерним оружјем је тешка за сваку државу, али она се мора задовољити. Само, та се потреба може задовољити, кад се преоружање војске изведе у току неколико година. Тако се радило у војскама великих држава, па тако би могло бити и у бугарској војеци. Грађењем нових бугарских железница неће се много појачати привредна енага бугарскога народа, нарочито још кад се трансбалканска железничка линнја сагради од Трнова до Тревне, уместо од Трнова на Стару Загору. Линија Трново-Тревна користиће само банкарима-зајмодавцима, јер се у близини Тревне иалази мајдан угља „Кнез Борис“ чија је експлоатација у рукама садањих бугарских зајмодавцима, а не и Бугарској. Када би се ова железничка пруга направила директно преко Балкана те везала јужну и северну Бугарску, које је досада раздвајао Балкан као две оделите земље, онда би то била врло важна пруга политичког, економског и стратегијскога значаја. Линија Радомир-Ћустендил је чисто

стратегијека пруга која има оно исто значење и вредност ·

које и железничка пруга Сарајево-турска граница. Тешко је, најзал, рећи, да је овај згјам закључен под бољим условима од зајма од 1902 год. Него, да се видо главне