Srpski književni glasnik

870 Српски Књижевни ГлАСНИК.

већини“); 4. да су се оба министра сагласили да се за сада одржи на Балкану вјајиз дио. Другим речима на овоме састанку је утврђено да су постојале несугласице између два савезника због јадранскога приморја Арбаније, да су те несугласице сада изравнате, да се Италији од савезника Аустрије сад први пут признаје право на један део турекога царства кад време деоби дође, да то време још није дошло и да ће се утврдити детаљан деобни план до дана када ће се приступити дефинитивној ликвидацији. Од овога привременога споразума има за балканске државе више погибли него користи. Добит је у томе што ће балкански народи имати времена да пораде на своме споразуму и чувању евојих права на Балкану. Образовање тзв. арбанаскога вилајета, за што ће већ Порта дати свој пристанак; присаједињење томе новоме вилајету оних крајева Ст. Србије и Маћедоније у којима живе у већини Дрбанаси, нове су погибли за Хришћане у Турској, а за Србе нарочито. Брло је вероватно да ће и Италија и Лустрија сада настојавати да у ту нову административну јединицу уђу што већи делови Старе Србије и Маћедоније. Тај нови вилајет биће онај крај турске царевине на који ће се вршити културни утицај њихов, у:њему ће оне потражити места за себе, и зато треба он да буде што пространији. Нису Турци ти који ће се томе противити, који на основу изукрштаности интереса и замршених националних претенсија само и одржавају да се не раскомада царетво њихово. Турци ће, као што горе рекосмо, помагати“ то, јер ће се на тај начин окрњити нешто и од оних народности које јој данас највише задају мука. Окрњени делови убројаће се у чисто арбанаске, па и мусломанске, те ће се утврдити оно што Хилми-пџаша непрестано тврди, да је мухамеланетво у румелијским вилајетима у превласти над Хришћанством. Интереси Срба ће бити у првоме реду и највише окрњени. Између Турске, Италије и Аустроугарске најлакше ће доћи до споразума да у тај пројектовани ар-

и а и o. 0 4 (O wa ILA У NO OB RA.

\ h џ 7 , v|

]