Srpski književni glasnik

Политички ПрРЕГЛЕД. 871

банаски вилајет уђу велики део скадарекога вилајета, као и велики делови, ако не и цели, призренскога, пећкога и добар део приштевског санџака. Посигурно ће се настојавати да се овим областима додаду тетовека каза са Гостиваром, добар део дебарскога краја, охридска каза и Дримкол. У свима овим крајевима Срби су у јакој већини а измешани су с Арбанасима и с Арнаутима; мното је у њима потурчених и поарнаућених Срба. Интереси Румуна и Грка у јањинскоме вилајету биће знатно окрњени, јер ће више од две трећине тога вилајета ући у састав новога вилајета који ће по простору представљати читаву једну државицу балканску. Бугарима ће то све можда бити равнодушно, јер оно на што они претендирају неће битп дирано. Осталим европским државама, које ће имати да кажу још нешто у овоме питању, — у Турској се више ништа без Европе не може решавати, — стало је много, бар за сада, до мира, па ће радо благословити оне балканске комбинације које иду на то да га одрже. Из овога вилајета може се ипчаурити нова аутономна област, можда нова државица, још једна нова чињеница у решавању турскога проблема, и то таква која ће га само још тежим учинити.

Комисија сила заштитница Крита имала је свој састанак у Риму. На њему је одлучено да се за сада „због евентуалних компликација и покрета на Балкану који би били сигурно изазвани, одложи питање о присаједињењу Крита Грчкој. Ово тим пре што се Грци немају право жалити на досадањи режим на острву Криту“. Овакво становиште прихватили су и у Атини и у Канеји. Народна Представништва обе земље показале су ретку попустљивост. Критека Скупштина је чак упутила један позив устаницима у Терису, — мада они чине знатне изгреде против европске жандармерије, — преклињући их да положе оружје и мирно се разиђу пошто сад није време да се дефинитивно присаједињење изврши.

Под притиском разложних Савета четири силе, Фран-