Srpski književni glasnik

—

Оцене и Прикази. 873

Paris, 1905, Leečne, Oudin et C-ie), или дело Х. М. Бурова „Македонија“ (Н. А. Бопгоћ, МаКедоша! ВгихеПев, Рај, 1905), или спис Д. М. Бранкова „Маћедонија и њено хришћанско становништво (0. М. Вгапсоћ, Га Маседоште et sa роријаноп сбгебепле, Рата, 1905), онда може лако помислити да у састав Маћедоније улази сем вилајета солунскога и битољскога и скопљански санџак и да у тим областима живи све сам овејани Бугарин, да Бугарин страда туда од Турака, а да Срби, Грци и КуцоВласи у тим странама живе као њихови сународници у слободним им краљевинама. — Кад пак загледа у књигу „Маћедонски народ“ (Тће роршанНоп ог Маседоша, Гопдоп, Еде, АПот « С-1е, 1905), или „Хришћанске школе у Маће- . донији“ (Љез есојез chrćtiennes de Maećdoine, revue gćnćrale de droit international public, avril, 1905) smnehe ma по подацима у њој, у вилајетима солунскоме п битољскоме, дакле у Маћедонији, нема друге народности до грчке, да оно мало других хришћана што има да су то заведени људи од стране туђих пропаганди. — Узме ли да прегледа књиге „Румуни у Турској“ (ће Кошшаштз бде Тагаше, Х. Рараћарт, Висагене, 1905) или „Историју Маћедонских Румуна“ (Тзеотја Котап ог Маседопеш 1, Атешееали Висатев , 1904), зачудиће се кад из њих види да 'је већина становништва у битољскоме вилајету па и у солунскоме, румунска, која је до сада мирно трпела да се меша с Грцима и назива Грцима-Урумима, и то трпела само зато што није имала своје цркве. — Узме ли у своје руке књигу „Терет Балкански“ (Тће Витдеп ој ће Вајсапз, Edith Durham, London, 1905) mam „Румуни према Србима и Бугарима“ (Romanii fata de S4rbi si Вија, Ше Вагршевеп, Висагезн, 1904), могао би с правом веровати да су битољски и со-

дунски вилајет насељени само Србима, којима је ексај-

хија бугарска и патријаршија Грчка силом наметнула своје национално обележје.

Сва ова литература, уз другу која се јавља по многим европским књижевним прегледима и дневним листовима, казује колико је тешко сложити интересе бал-