Srpski književni glasnik

ИлскА ВЕНЕРА. 905

Г. Алфоне љутито тресну палу о земљу.

— Овај проклети прстен, викну он, стегао ми прст; и због њега сам промашио сигуран ударац.

Он скиде, е прилично муке, свој диамантски прстен: ја приђох да га узмем, али ме он предухитри, отрча Венери, навуче јој претен на домали прет, и заузе опет место на челу Иљана.

Био је блед, али миран и одлучан. Од тада није погрешио више ни једанпут, и Шпањолци су били потпуно потучени. Вредно је било видети разлраганост гледалаца: једни су клицали од радости бацајући капе у висе; други су му стезали руке и звали га диком свога краја. Да је одбио какву непријатељску најезду, сумњам да би му живље и искреније честитали. Туга побеђених чинила је победу још сјајнијом.

— Играћемо п други пут, мој јуначе, рече он Арагонцу старешинским тоном; али ћу вам ја дати форе.

Ја бих био желео да је Г. Алфонс био скромнији, и готово ме је жалостило толико понижење његовог такмаца.

Шпански пеполин примио је дубоко срцу ову увреду. Видео сам како је побледео под мрком кожом. Гледао је суморним погледом своју палу стискајући зубе; затим рече сасвим тихо, пригушеним гласом: Ме ]0 расата8В!.

Глас Г. од Пејрехорада поремети триумф његовог сина; мој домаћин, врло зачуђен што га није застао да надгледа припреме око нових кочија, зачуди се још више кад га виде свег у голој води, се палом у руци. Г. Алфонс отрча у кућу, опра лице и руке, обуче свој нови фрак и лаковане ципеле, и пет минута после ми смо јурили касом по друму за Пијгариг. Сви варошки лопташи и велики број гледалаца ишли су за нама кличући од радости. Једва су снажни коњи који су нас вукли могли да уграбе мало испред ових неустрашивих Каталонаца.

(Свршиће се.) ПрРоспеР МерРиме.

(Превео с француског Свет. А. ПЕтРовиЋ.)

1 Платићеш ми ти за то. Пр.