Srpski književni glasnik

Антон Чехов. 917

Приступајући уметничкој анализи културног живота који је Сиљин тако уопште назвао лажним и беемисленим, Чехов наилази на безброј чињеница после којих и читаоцу не остаје ништа друго, но да се у том питању сложи са Сиљином-Чеховом. Разматрању живота са те тачке гледања. нарочито су посвећени производи: Имендан, Верочка, Досадна историја, Двобој, Страх, Приповетка непознатог човека, Дама с кученцетом, Човек у футроли — и драме: Чича Вања, Три сестре.

У „Госпођи с кученцетом“ упознаје нас песник са човеком који, стрпан у стеге културног живота и његових конвенционалних лажи, исто као и сваки од нас, износи пред свет само онај део своје душе и свог живота који је лажан и ружан, а све што је лепше, продуктивније и оригиналније у његовом животу остаје скривено од свег света. | .

„У њега су била два живота: један јавни који су видели и знали сви коме је год било потребно, пун условне истине и условних обмана, савршено

сличан животу његових познаника и пријатеља, и

други који је протицао тајно. И, по неком чудном

стицају околности, можда случајном, све што је за

њ било важно, занимљиво, неопходно, у чем је он

био искрен и није варао сама себе, што је састав-

љало језгро његова живота, дешавало се тајно од других, а еве што је било његова лаж, његова љуска

у коју се увлачио да сакрије истину, као напр.

служба у банци, препирке у клубу.. одлажење са

женом на јубилеје, — све је то било јавно...“!

Дотакавши се тако уопште ненормалности и лажности културног, варошког, чиновничког итд. живота, Чехов прелази на појединости и даје анализу сувременог живота, указујући на појаве које из темеља руше физичке и душевне основе човекове природе п чине те је сувремени човек, крај свих тобожњих напредака културе, у главном незадовољан, несрећан, слаб и неспособан за непосредан и свеж осећајни живот и за издржљив рад.

КСОоЧч. ст. ХЦ, 75: