Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 797

следњим бројевима лањским, има више реда и система него што је обично у њему било. Поред старијих, међу којима видно место заузима сам уредник Г. А. Вучетић са својим ваљаним али и сувише стручним „Споменицима дубровачким“, можемо забележити и неке млађе сараднике „Срђа“, који се сад први пут у њему јављају. То су Г. Иво Војновић који је за овај број дао један фрагменат из своје врло прослављене а сасвим промашене драме „Смрт Мајке Југовића“, о којој ћемо ускоро писати, и Г. Милан Беговић, сарадник и нашега листа, који је дао једну песму из своје интересантне збирке „Књиге Сунца“. Не видимо преводне књижевности довољно. Нема романа преведеног, који сваки књижевни лист има и вам га је „Срђ“ пређе имао, и која је врло потребна и врло корисна рубрика у једном књижевном листу. Желели бисмо да и та рубрика буде заступљена у овом листу који чини све напоре да се одржи што боље, и који топло препоручујемо нашим читаоцима. Наше књижнице, читаонице и гостионице врло би добро учиниле да се на „Срђ“ претплате. Тако би се избегла бар та аномалија да врло просвећени чланови нашега друштва не знају ни да „Срђ“ постоји.

ПЛугтецт Засгит. — „Срђ“ јавља да Археолошки Музеј у Спљету намерава прештампати ово преважно дело за историска истраживања уопште, које су написали Јаков Колети и Данило Фарлати, оба исусовца, у годинама 1751 –1819. Дело је врло обимно, и хвата 8 великих фолианата од којих сваки има преко 500 страна.

Нове књиге. — Задужбина Д-ра Љубомира Радивојевића. Издања за народ, П. „Поуке из агрикудтурне хемије“, за народ написао проф. Никола Весин. (Награђено из фонда Љ. Радивојевића с 500 динара.) Београд, штампарија „Доситије Обрадовић“, чика Љубина ул. 8, '1906. Цена 50 пара дин. Стр.1у, 1—14, у %. — М. П. „Један српски добротвор“, написао —. Издање уредништва „Мале Библиотеке“. Цијена 40 пара. У Мостару, "1906. Штампарско уметнички завод Пахера и Кисића. Стр. 3—83 у %. — „Мала Библиотека“, свеска 115. Година УШ, 1906, број 1. Симо Матавуљ, „Цар Дуклијан“. У Мостару, 1906. Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића. Стр. 3—49 у 8". — Српека Краљевска Акаде-