Srpski književni glasnik
ПЕР ИН У же + “
Мачина ОУлТАНИЈА. 808 — Рекла је да ће одмах доћи, — окоси се Фимија још оштрије и опет поче трескати главом. — Нећеш
дуго чекат на њу, проклет јој био вас род и све племе њезино до скончања свијета !...
Фпимија би можда још говорила и проклињала, непрестано искоса гледајући на духан и шљивовицу, да се, изненада, не отворише собна врата и баба Станија указа се на њима.
— Шта је овог... Овђе ми нешто не мирише на
более', — заџака баба смјешкајући се и разгледајући собу. — Шта је овог...
— Не питај шта је вего сједи п пуши, — окреса Фимија, окрећући јој леђа и спремајући се да изађе из собе. — Ни мени не мирише, нит ми се чини ствар
крупна, ама о томе не треба нико да пита и распитује...
Баба Станија сједе поред Стаке, узе један цигар и запали га.
— Шта ти фалир — запита, спуштајући јој руку на чело. — Шта је, шћерце !
— Све ми фали, — олговори Стака, стењући и превијајући се као у највећим мукама. — Све ми фали и све ме болп... Дошло, чини ми се, до умора... С тога сам и поручила по те, да дођеш и да ми нађеш траве...
— Па лахко је то! Трава и лијекова, фала Богу, има доста, — одговори баба подемјехујући се. — Излијечићеш се ти, без икакве муке.
— Ако ме добро излијечиш, биће ти од мене двије лијепе свилене кошуље на пешкеш, — дочека Стака гласније, као да јој болови одмах одуминуше.
Баба искапи чашу ракије п весело пијукну.
— Охо, то ми нико неће скупље платити од тебе, — узвикну. — То ће ми бит боља плаћа нег и доктуру.
—- Биће ти, вала, и три дуката, — додаде Стака још јаче.
— Охо! То је љевше! — готово подврисну баба.
— А ни Милка ти неће остат дужна. — настави
51%