Srpski književni glasnik

55 Српски Књижевни Гласник,

Пека п Тимока родношћу и питомином вазда имате довољно привлачне снаге за околне становнике.

„У томе су се времену стали овамо насељавати и Власи из Румунске и Сибиња. Ту су сеобу доцније изазивале и велике незгоде, којима беху издагани у њиховој домовини. Из Сибиња су се почели нагло досељавати тек за време владе Франца Јосифа, пред Кочину Крајину, услед веома грозног свирепства, којим је угушивана њихова тамошња побуна под Хоријом. Ови Власи одовуд населили су се по Кучеву и Браничеву, а прешли су понегде и одонуд водомеђе, у водопађу тимочку. Да је јаче досељавање ових Влаха падало. у доцнија времена, сведочи нам и извештај егзарха Максима, писан 1778 године, у коме су побројана сва села што су онда у Браничеву и Кучеву постојала, па им поменут и број становника и њихова народност, ади у коме нема никако многих села што их данас у томе крају находимо, и са становништвом готово искључиво влашким. Кучевески и Браничевски Власи зову се Унгурјани, што казује да су се доселили из Маџарске; они говоре и данас наречјем њихова језика који се говори у Сибињу. Власи пак из Влашке почели су се јаче досељавати одмах цо ослобођењу Србије, а њихова најјача сеоба пада тек после 1882 године, услед некаког регуламента који јеи онако бедно стање сељака у Румунији учинио још беднијим. Ови Власи из Румунске зову се Царани, што значи да су из земље Влашке, а говоре и наречјем које се тамо говори. Слободна Србија у којој је сељак сам притежалац земље и ковач среће своје, мамила је и доцније Влахе из суседних земаља у којима стењу и данас под спахијским јармом. Има села по свима крајевима североисточне Србије, па чак и у Морави, која су се доселила тек пре мало десетина година. Влашко је становништво најгушће у водопађи горњега Пека, затим у пределу, одонуд Голубиња, Стола и Мироча; идући одавде на запад и на југ оно је све јаче испробијано Србима и све ређе, тако да се у Морави са свим губи“,

(Наставиће се.) Др. Тих. Р. ЂорЂЕВИЋћ.